Objavljuje Hrvatski Ratnik
Da šou bude veći ovo je još veći cirkus, kaže moj otac, moram se izjasniti kao Srbin iako sam poreklom Crnogorac. Pradeda mi ubili 1918. godine godine jer se izjasnio kao Crnogorac, a nije pravoslavac i Srbin. To nije ni promil zla koje trpim, a nije ni vrh ledenog brega, Čudo je da sam sačuvao glavu na ramenima. – Danas objavljujemo pismo Duška Koprivice, čovjeka iz Srbije koji se bori protiv neljudskog sustava istočnih susjeda…
Pismo je upućeno na mail Hrvatskog Ratnika, izvorno je pisano na srpskom jeziku te ga takvog i prenosimo uz pokoju gramatičku ispravku tipa zareza i veliko slovo. Iako se radi o osobnim problemima i nepravdama koje trpi jedan čovjek u srpskoj svakodnevnici, u pismu ima i nekoliko zanimljivih konstatacija. A zanimljivo je i to da jedan Srbin vidi nadu u Hrvatskom Ratniku…
Tužna priča jednog čovjeka
Želim vama da se obratim. Ja sam diplomirani pravnik, a živim ispod svakog nivoa i stidim se ne samo fakulteta nego i društva gde živim. Doživeo sam gore od svake nepravde. Sve je počelo da gubi smisao. Otvoriću vam dušu. Sa suzama u očima pišem ovo. Pa ovo što se sve izdešavalo je prevazišlo sve horor filmove.
Ponizili su moga oca, profesora matematike u penziji, Čedomira Koprivicu, staratelja mome bratu Aleksandru Koprivici koji je, lišen poslovne sposobnosti odlukom suda, ležao decenijama u ‘Lazi lazareviću’, kada su ga na prevaru, početkom decembra lani, pozvali u urgentni centar i rekli da preuzme moga brata koji je bio umazan izmetom, i još slagali na moga oca, koji je bolestan i hoda uz pomoć štapa, da ih je napao i pozvali mu policiju.
Moj otac ponavlja da njih ni bombe Nato pakta nisu mogle naterati da rade. Da se pojave svi zajedno, i Buda i Isus i Muhamed i Mojsije i vanzemaljci tj. vanzemljaci, oni ih ne bi videli, da ih neko zakuca na krst samo bi videli svoje slike u glavi.
To nije najgora stvar!
Moj otac ima dobrog prijatelja, inspektora Milu Pavlovića, koji ima detektivsku agenciju čijoj je ćerki držao časove matematike. Mile je učinio mome ocu što niko ne bi učinio… Kada je moj otac vadio ličnu kartu u Sokocu, matičar je bio pijan, pogrešio matični broj i datum gde je umesto 29. novembar upisao 25. novembar.
Zato moj otac nije mogao uplaćivati radni staž i patio se dok je predavao matematiku u srednjoj saobraćajnoj školi u Zemunu. Mile Pavlović je po službenoj dužnosti nazvao opštinu Sokolac i tada su mu ispravili to.
Kada su lekari-kriminalci otpustili moga brata pretili su da će ga pustiti na ulicu pa ih je preko svojih veza pritegao Mile Pavlović i zaključio da su luđi od pacijenata. Oni rade na uništenju svih. Vakcinama su ubijali ljude, a mom bratu brisali dijagnoze da mu ukinu primanja za tuđu negu i pomoć, i niko ne odgovara za to, a Milana Bosiku hoće da ubiju i da mu uzmu licencu jer je otkrio taj kriminal i trgovinu bebama. Kada bi se poštovao zakon svi bi ne u zatvoru nego na vešalima završili.
Nas je četvoro u 25 kvadrata, a mome bratu spremaju stotine cigara i kafa za manje od sat vremena. Otiće na onaj svet pre vremena uz tone prokletih pljeskavica i kobasica.
Kada su otpustili moga brata umazanog izmetom, moj otac nije imao gde spavati, otišao je cele noći igrati karte kod prijatelja iz Bosanske Krupe, Mile Gakovića Gaka, koga zovu Profa i koji ima šah klub u braće Jerković gde igraju domine.
Tog Gaka, Profu, zna još iz Bosanske Krupe kada je živeo tamo sa mojom majkom, bio je profesor fizičkog, podvodni ronilac i gangster veći od Al Kaponea. U doba Tita prevozio je migrante iz Crne Gore u Trst u Italiju, bio po italijanskim zatvorima, izdavao lažna dokumenta, a bio privođen u ’29 novembar’ sa tonom Cigana jer je prekršena zabrana okupljanja za vreme Kovida. Niko od novinara nije smeo ni da spomene njegovo ime.
Nažalost, država podstiče na kriminal i zlo. Ovo je sramota da se nema gde spavati. Mogu ja i na ulicu. Toliko o pravednosti.
Kada je moj otac za 20 hiljada maraka (10 hiljada evra), 6. juna prošle godine, prodao vikendicu na Romaniji samo je nestalo koverte. On ne veruje policiji, nije ni prijavio. Možda je neko ukrao, možda je bacio. I mora takav dementan, koji se gubi, brinuti i o mom bratu. Užas, neizdrživo je. Nas u 25 kvadrata sabilo se toliko.
Šta se desilo u Knjaževcu?
Mladiću uvalili 3 dementne osobe, nije mogao brinuti o njima pa ih ubio iz vazdušne puške, eutanazija iz samilosti. Posle njega osuđuju, a lekari kriminalci i centri za socijalni rad uživaju kao mesar kada pušta svinji krv, beru pare na organima ljudskim, ubijaju kovidom i vakcinama, njima su ljudi kao stoka.
Država to proglasi zločinom, a centri za socijalni rad i lekari-kriminalci ne uviru u to kao što nisu uvirali kada su moga brata otpustili umazanog izmetom, slagali na moga oca da ih napao štapom, pozvali policiju… Oni bi ga tako na ulicu, to je takva svest. Toliko o pravednosti!
Trgovinu bebama i ljudima
Kada državi neko duguje sitne pare pošalju izvršitelje na ulicu, kada moj otac proda vikendicu na Romaniji, za koju je čitav život radio, za 20 hiljada maraka, to jest 10 hiljada evra koji nestanu, on ne veruje policiji. Toliko ima poverenja u njih.
Da li će pravde biti na onom svetu, na ovom je nema i ne očekujem ništa, jer ko očekuje biće razočaran ili dobiti nervni slom. Šta dalje reći?
A centri za socijalni rad i lekari kriminalci niti zovu niti obilaze svoga štićenika, moga brata. Po njima može umazan izmetom biti i na ulici. A Milanu Bosiki prete ubistvom i oduzimanjem licence jer je razotkrio kriminal i trgovinu bebama i ljudima. Reči su izlišne. Šta dalje reći.
Doktori kriminalci
Moga ujaka, po kome nosim ime, Dušana Grubora ubila je farmaceutska mafija. Radio je u ‘Gak Narodni Front’, bio je poznati kardiolog, došao umesto načelnika u penzijsko invalidski fond u ‘Aleksandra Kostića’ umesto smederevske grupe lekara-kriminalaca koji su šatro suđeni zbog lažnih penzija i invalidnina, a zaštićeni bolje nego političari i beli medvedi zajedno. Niko od njih nije odgovarao.
Ti doktori-kriminalci gledaju narod gore nego mesar svinju. Tek će biti veselo kada stigne prljav veš do njihovih konkurenata i nevladinih organizacija, jedva će ga dočekati, kao hijena plen. To je kao kada kmet u srednjem veku iz tabora jednog feudalca-velikaša pređe u tabor drugog i pobije one iz susednog tabora, kao što je Zarko Laušević ubio 2 agenta susedne službe. Na to su jedino slabi, a ovako inače su monstrumi bez emocija.
A sada je situacija u Srbiji gora nego u srednjem veku kada su velikaši-feudalci rasturili državu u građanskim ratovima pred tursku okupaciju.
Nema humanosti
Nije ni čudo što moj otac posle svega ne veruje ni centrima za socijalni rad ni doktorima ni policiji. Ma užas da ne može veći. Šta dalje reći osim užas užasa. Ali navikne se čovek na sve.
Kada je moj otac pao u autobusu držali ga kao psa u urgentnom centru da leži. Ima još masa slučajeva kada su pare nestale, možda ih je greškom bacio u smeće, možda ga neko opljačkao a nije hteo ni da prijavi. Nije ni čudo što se svi okreću antivakserima i što gore nego dželate smatraju te u belim mantilima.
Nema humanosti ovde, svet se zasniva na vakcinama i ubistvima. Spašavaj se ko može.
Nema kome nisam ovo slao, ama baš svakome. Ugasili su mi ranije dva profila od po 5.000 prijatelja, a i bolje ne znati neke stvari, manje glava boli. Evo, suza mi ide na oči, čudo je da ima tako dobrih ljudi. Pravo je čudo sačuvati glavu na ramenima.
Duško Koprivica
Photo by Pixabay/Pexels
Udruga Hrvatski Ratnik